др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read more

др. Слободан М. Драшковић: Српска демократија

Слободан М. Драшковић (1910 – 1982), син познатог српског политичара Милорада Драшковића (убијеног од стране комуниста 1921. године), школовао се у Београду и у Минхену, где је и докторирао. Пре Другог светског рата, на Београдском универзитету је предавао економију и социологију. Уз Слободана Јовановића и Драгишу Васића, био је у руководству Српског културног клуба (његов генерални секретар). Рат је провео у заробљеништву, а по његовом завршетку одлази у Сједињене Америчке Државе, где се све до смрти бавио публицистичким и политичким радом. У емиграцији је основао Српски културни клуб „Свети Сава” и покренуо лист „Српска борба“. Написао је мноштво радова и књига. Текст који следи је један његов мање познати чланак, објављен у београдском часопису Нова Србадија почетком 1941. године.

О мало коме периоду наше историје влада тако неподељено и тако повољно мишљење као о оном времену од 1903. до светског рата, које се назива добом „предратне Србије” или „Србије краља Петра”. То је мишљење потпуно схватљиво кад се има на уму шта је све Србија постигла за тих 11 немирних, грозничавих, у сталној животној опасности проведених, ратом оптерећених година. Више пута је лепо и изразито описан и тумачен тај наш чудесни преображај када смо такорећи преко ноћ од једне мале државице, изгубљене негде у мраку Балкана, тог вечитог „огњишта рата” – државице чији се живот сводио на њене сталне државне ударе, „дворске револуције”, личне режиме, октроисане уставе и крваво угушиване побуне опозиције, државице, која је у очима иностранства била нешто између оперете и балканске тираније – постали једна снажна и крепка напредна демократска држава, која кипи снагом и полетом, растрже се на сто страна, уређује политички живот, води националну пропаганду у неослобођеним крајевима, спрема се за рат, шири просвету, подиже привреду, унапређује науку и уметност, свуда стиже и све може. Јесте се често радило задихано, брзо, са недовољно претходног знања и искуства, али је полет био такав, тако дубок и истрајан, да је изгледало да за нас нерешивих проблема нема. И стварно сав тај неизмеран посао за који се не би веровало да га могу свршити и неколико генерација, свршен је добро, солидно и сигурно. То нису ни у политици, ни у науци, ни у уметности, ни у привреди, ни у просвети, била муцања културних буквараца, него зреле, изванредно мудре и свесне речи једног народа који је потпуно нашао себе, који свој пут зна, који је свестан својих права и своје мисије, и кога никаква сила на свету не може да заустави и да спречи у остварењу идеала. Имали смо државнике и дипломате који су били способни да воде и српску и балканску и европску политику. Имали смо просветне раднике који су били дорасли изванредним задацима времена и који су духовно припремили генерације за натчовечанске напоре које су имали да издрже. Имали смо националне револуционаре и мисионаре какви се рађају у највећим државама света онда када стварају своје империје. Имали смо научнике и уметнике који су у страном свету свраћали на себе пажњу. Имали смо привреду и привреднике који су издржали и победоносно завршили трговински рат са Аустро – Угарском 1906 –1910. године.

Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Велики наук за наше младе – Неће им помоћи ни латиница, ни одрођивање, ни заборав – све док су номинално Срби, на списку су за покољ

Када сам радио као иследник на случају помора и мучеништва Срба у хрватско-муслиманском логору Челебићи, прикупљали смо доказе и сведочења преживелих – углавном једноставан свет, добродушан и напаћен, али не превише школован, и већ увелико одрођен и полатиничен – кад су потписивали исказе, скоро сви су се потписивали латиницом, а кад су сведочили, многи су … Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Read more

Силазак Србије у ад

Сви знамо за „црни,“ или Велики, Петак. Тога дана је Господ био распет. Следећег дана, у суботу, Он је сишао у ад и одатле извео праведнике који су тамо чамили. У суботу, 17. септембра 2022. године, дефилеом наказа у престоници, цела Србија гурнута је у ад. Распета још одавно, да ли ће скупити трезвености и … Read more

Обраћање једног српског православног свештеника

Из дубина ћутљиве и колаборационистичке патријаршијске Цркве, камење је најзад, у изворном смислу Јеванђеља Христовог –  проговорило (Лк. 19, 39-40). Не у лицу патријарха (многи би рекли: лажног патријарха) и његовог Санхедрина, него кроз народног српског православног свештеника на парохији у америчкој држави Небраска, о. Саше Петровића. Видео који је снимио о. Саша требало би … Read more

Константин Малофејев: Смисао историје је у борби два принципа: цивилизације части и цивилизације новца

8. децембра, у конференцијској сали Друштва „Царград“, одржана је промоција првог тома нове књиге председника Друштва и потпредседника Светског Руског Народног Сабора Константина Малофејева. Књигу са кратким, али звучним насловом „Империја“, која открива праву (а не митологизовану од стране либерала и комуниста) историју човечанства и која је већ забрањена на Међународном сајму књига Non/fiction, представили су … Read more

Леонид Савин: Рађање новог оквира међународних односа

Како ће се даље развијати Евроазијски економски савез, односи овог формата сарадње са другим земљама, укључујући Србију, која има зону слободне трговине са члановима ЕАЕС? Тренутно стање можемо назвати стањем растуће многополарности. Процес раста се разуме као процес настанка нових својстава унутар одређеног система, а та својства не постоје нити у појединачним саставним елементима система, … Read more

У спомен страстотерпцима генералу Михаиловићу и светом цару Николају

Генерал Драгољуб Михаиловић је највећи и најоклеветанији Србин новога доба. Фанатично оспораван од стране својих злобних џелата, у њему нема ничега спорног. Код њега је све светло и чисто. Генерал Михаиловић је мета патолошке мржње нечасне Србије зато што је супротност њеним пороцима и оличење најузвишенијих врлина и најчистијег родољубља. Смиреност и трпљење у часу … Read more

Протојереј Велибор Џомић: Apologia pro vita sua

Да ли по сопственом нахођењу или по препоруци црквеног врха, о. Велибор Џомић, патријаршијин стручњак за правна и канонска питања, пре неки дан се огласио апологијом у вези са давањем аутокефалије „Македонској православној цркви.“ У осврту који следи, израз „апологија“ се не користи пежоративно него у добром значењу те речи, а то је „оправдање“ или … Read more

Издаја у велеиздаји

Прошле године, када је тадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије био проглашен за патријарха, изнели смо овакву оцену о њему и прогнозу о његовој делатности на челу Српске православне цркве: „Митрополит Порфирије није помиритељ, ујединитељ или излечитељ, већ је у оквиру патријаршиског система, где је савршено прилагођен и плива као риба у води, ноторно контроверзни клирик, пандан … Read more

Марко Пејковић: Немањићка државотворност као водич за српску будућност

Нема те политичке идеје која је оставила такав печат у српској историји  као идеја немањићке државотворности. И то не просто печат. Немањићка државотворност је срж нашег политичког бића, без које не би било српске државе у историји. А и чињеницу да још увек постојимо као држава – осим Божијој милости – дугујемо управо немањићком схватању … Read more

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“: Аутокефалност „Македонске православне цркве“ и њене последице

Давање аутокефалности Македонској православној цркви од стране Српске православне цркве није у интересу ни српског народа, ни српске духовне баштине а сигурно да није у интересу ни Српске православне цркве. Није познат разлог за овакав поступак највиших институција Српске православне цркве али је сигурна ствар да у њему има много политике. Ваља подсетити да оно … Read more

Москво, не веруј сузама (београдским)!

Званични Београд и београдске културне и црквене ”елите” не само да нису пријатељске[1] већ су непријатељске! Већ је преко 100 година од када је лажна београдска crème de la crème, после отимања јавних и заједничких српских послова, пригрлила етичко замирање и раздруживање са моралом тако грозничаво да се та зараза полако излучила у психу свих … Read more