др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read more

др. Слободан М. Драшковић: Српска демократија

Слободан М. Драшковић (1910 – 1982), син познатог српског политичара Милорада Драшковића (убијеног од стране комуниста 1921. године), школовао се у Београду и у Минхену, где је и докторирао. Пре Другог светског рата, на Београдском универзитету је предавао економију и социологију. Уз Слободана Јовановића и Драгишу Васића, био је у руководству Српског културног клуба (његов генерални секретар). Рат је провео у заробљеништву, а по његовом завршетку одлази у Сједињене Америчке Државе, где се све до смрти бавио публицистичким и политичким радом. У емиграцији је основао Српски културни клуб „Свети Сава” и покренуо лист „Српска борба“. Написао је мноштво радова и књига. Текст који следи је један његов мање познати чланак, објављен у београдском часопису Нова Србадија почетком 1941. године.

О мало коме периоду наше историје влада тако неподељено и тако повољно мишљење као о оном времену од 1903. до светског рата, које се назива добом „предратне Србије” или „Србије краља Петра”. То је мишљење потпуно схватљиво кад се има на уму шта је све Србија постигла за тих 11 немирних, грозничавих, у сталној животној опасности проведених, ратом оптерећених година. Више пута је лепо и изразито описан и тумачен тај наш чудесни преображај када смо такорећи преко ноћ од једне мале државице, изгубљене негде у мраку Балкана, тог вечитог „огњишта рата” – државице чији се живот сводио на њене сталне државне ударе, „дворске револуције”, личне режиме, октроисане уставе и крваво угушиване побуне опозиције, државице, која је у очима иностранства била нешто између оперете и балканске тираније – постали једна снажна и крепка напредна демократска држава, која кипи снагом и полетом, растрже се на сто страна, уређује политички живот, води националну пропаганду у неослобођеним крајевима, спрема се за рат, шири просвету, подиже привреду, унапређује науку и уметност, свуда стиже и све може. Јесте се често радило задихано, брзо, са недовољно претходног знања и искуства, али је полет био такав, тако дубок и истрајан, да је изгледало да за нас нерешивих проблема нема. И стварно сав тај неизмеран посао за који се не би веровало да га могу свршити и неколико генерација, свршен је добро, солидно и сигурно. То нису ни у политици, ни у науци, ни у уметности, ни у привреди, ни у просвети, била муцања културних буквараца, него зреле, изванредно мудре и свесне речи једног народа који је потпуно нашао себе, који свој пут зна, који је свестан својих права и своје мисије, и кога никаква сила на свету не може да заустави и да спречи у остварењу идеала. Имали смо државнике и дипломате који су били способни да воде и српску и балканску и европску политику. Имали смо просветне раднике који су били дорасли изванредним задацима времена и који су духовно припремили генерације за натчовечанске напоре које су имали да издрже. Имали смо националне револуционаре и мисионаре какви се рађају у највећим државама света онда када стварају своје империје. Имали смо научнике и уметнике који су у страном свету свраћали на себе пажњу. Имали смо привреду и привреднике који су издржали и победоносно завршили трговински рат са Аустро – Угарском 1906 –1910. године.

Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Велики наук за наше младе – Неће им помоћи ни латиница, ни одрођивање, ни заборав – све док су номинално Срби, на списку су за покољ

Када сам радио као иследник на случају помора и мучеништва Срба у хрватско-муслиманском логору Челебићи, прикупљали смо доказе и сведочења преживелих – углавном једноставан свет, добродушан и напаћен, али не превише школован, и већ увелико одрођен и полатиничен – кад су потписивали исказе, скоро сви су се потписивали латиницом, а кад су сведочили, многи су … Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Read more

Српска култура заборава и поремећени приоритети

Одлична је вест да је на Крагујевачком универзитету у припреми настава о холокаусту над јеврејским народом током Другог светског рата, у оквиру настојања да се гаји култура сећања. Историјско сећање је ствар од изузетног значаја за опстанак једног народа, и Срби треба да буду захвални Јеврејима, који у овоме имају непревазиђено искуство, што су их … Read more

Олга Четверикова: „Чаробњаци“ из СЗО

Немогуће је не разумети да је западна антиковид вакцинација – далекосежни пројекат са непредсказивим последицама за човечанство Питање: Олга Николајевна, данас је фактички ишчезла медицина оријентисана ка човеку. Специјалиста за молекуларну биологију и хомеопатију Луј Бројер у својој књизи „Фармацеутска и прехрамбена мафија“ сећа се, не тако давних времена, када су постојале апотеке, условно говорећи … Read more

др Вишеслав Симић: ”Ал’ тирјанству стати ногом за врат…”

     [1]   Да имамо барем дводомну и заиста независну Скупштину у којој би Сенат храбро и савесно заступао интересе самоодржања, безбедности и опстанка своје суверене државе и образованог и обавештеног, активног и одговорног грађанства, најдостојнији и најплеменитији држављани Србије, изабрани од критичног и разумног гласачког тела, Сенатори Србије, би у овом времену најозбиљније … Read more

Освета пакосних медиокритета

Мали је број тако сређених и напредних земаља које себи могу да приуште луксуз ниподаштавања и одбацивања својих висококвалификованих изданака, укључујући оне који су у свету изузетно цењени као проф. Мила Алечковић. По мишљењу „ресорног одбора за образовање“ Демократске странке (ваљда неке умишљене владе у сенци ове некада респектабилне политичке формације) Србија јесте једна од … Read more

Да ли је Србија достојна свог Савонароле?

Да, овај наслов је незнатно преиначено улизичко питање које је пре неки дан приглупо поставила једна смешна жена, умишљена докторка финансијских наука, покушавајући да се понизно додвори свом презира достојном газди. Неустрашиви монах Антоније, српски Савонарола, и његова мала чета православних родољуба, већ скоро пет година на улицама Београда и Ваљева у немоћи пројављују своју … Read more

Драган Р. Млађеновић: Југославија — како су непостојећу нацију стварали Ватикан и масонерија

(Поглавље у књизи Драган Р. Млађеновић, Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере, Београд, 2010.) Идеја Југословенства и Југославије рођена је још почетком 19. века у кругу Илирског покрета, који је од 1835. до 1848. године водио хрватски народни препородитељ и идеолог Људевит Гај (1809-72), и није била нова, већ је преузета од идеолога … Read more

Народ који је до савршенства увежбао уметност аутоголова

Контроверза око броја јасеновачких жртава поново је оживела међу Србима, изгледа заслугом непостојеће особе сакривене иза лажног профила наводног Аустралијанца јеврејског порекла „Давида Голдмана,“ чију је апологију логора смрти Јасеновац пре кратког времена објавио некада угледни израелски дневник „Џерусалем Пост.“ Фарсична тврдња о броју жртава Јасеновца, која се у тексту што је у Израелу објављен … Read more

Драгољуб Петровић: Слом српске медицинске памети

Српски су лекари преучили: заборавили све оно што су чули од старих учитеља и наглавачке улетели у науку Рокфелера, Гејтса, Фаучија, Шваба и других учитеља и асистената из Светске здравствене организације и Светског економског форума. А они одлучили да је наступио тренутак да „њихов(а)“ ковид-корона побије макар који стотинак милиона оних житеља на планети који … Read more

Драган Р. Млађеновић: СВЕТА ЖРТВА*

*овај прилог је објављен у зборнику међународног научног скупа СВЕТОСТ И ДУХ ВРЕМЕНА, приредио Зоран Милошевић, село Глушци на Дрини, август 2021 Сажетак: У Новом Завету Светог Писма напушта се библијска пракса жртвовања домаћих животиња (јагњад, овнови, козе и говеда), а уводи бескрвна жртва – хлеб и црно вино. Тако је и сам Исус Христос добио … Read more

Вреди ли говорити глувима и упозоравати слепе?

Све на шта смо упозорили у претходном тексту, “Нека себи вежу воденични камен око вратa,” сада добија драматичну и готово свакодневну потврду. Умножавају се научни докази масовне смртоносности  и штетности ковид „вакцина“ који би сваку разбориту особу требало да наведу на основану скепсу и одбијање сагласности да му се убризгају ови непроверени препарати непознатог садржаја, … Read more