Andrei Rayevski: Drazha Mihailovich – the man upon whom the future Serbia will be rebuilt!

This is a very special day for me, because the topics I will be covering are all very dear to my heart and to my entire family.  Following the Bolshevik revolution my family and another 1.5 million Russians fled their beloved motherland at the end of the civil war.  All our so-called European “allies” immediately … Read more Andrei Rayevski: Drazha Mihailovich – the man upon whom the future Serbia will be rebuilt!

Андреј Рајевски: Дража Михајловић: човек на коме ће се темељити будућа Србија!

Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције, моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали … Read more Андреј Рајевски: Дража Михајловић: човек на коме ће се темељити будућа Србија!

др. Вишеслав Симић: Утамничена и оболела Србија – Неколико виђења и предлога

Толико је тога што треба рећи у ово доба кад се ”испуњава време”, као што се говорило у епохама библијских пошасти, да је тешко одабрати чему посветити посебну пажњу али је најнеопходније започети са најочигледнијом чињеницом: Некрофилни психопата силује Србију! Уз то, неопходно је упозорити да се и у Србији, као и у огромном броју … Read more др. Вишеслав Симић: Утамничена и оболела Србија – Неколико виђења и предлога

Проф. Вишеслав Симић: ”Светиња” приватног власништва — САД и ”Косово”

„Мало је појава лицемерја у данашњем свету које не носе потпис Запада. Проф. Вишеслав Симић износи један еклатантан пример. Веома је корисно потсетити се са колико пажње се САД односе према приватној својини—а то је главна сила која је извршила агресију на Србију, окупирала део њене територије, створила Протекторат Уједињених нација (како би себи дала … Read more Проф. Вишеслав Симић: ”Светиња” приватног власништва — САД и ”Косово”

Операција ЈВуО за спасавања Савезничких пилота „Халијард“ у лето 1944.

У лето 1944. године, Југословенска војска у Отаџбини је у централној Србији сакупила и омогућила безбедну евакуацију преко 500 оборених Савезничких пилота. Позната као Операција Халијард, ова спасоносна мисија је деценијама била прикривана у настојању да се не иритирају југословенске комунистичке власти. Од тада је о тој мисији изашла на светлост дана велика количина нових … Read more Операција ЈВуО за спасавања Савезничких пилота „Халијард“ у лето 1944.

др Владимир Димитријевић: Геноцид над Србима

У предавању одржаном 26. маја, 2019, у манастиру Сланци, др. Димитријевић износи чињенице о затирању српског народа које сваки Србин треба да зна. Да би добили свеобухватну слику по овом питању, одмах после гледања овог важног предавања препоручујемо читање текста проф. Слободана Антонића, „Токсични југославизам или – зашто су код Срба југословенство и југоносталгија израженији … Read more др Владимир Димитријевић: Геноцид над Србима

Огњен Војводић: ПРОГРАМ ПОКОЉА И „ПОКАЈАЊА”

– Ако, папа хоће да посјети Србију нека прво пође у Јасеновац да се поклони. Тако резонује религиозно равнодушан, историјски и вјерски необразован Србин. Као да је разлог ратовања Хрвата против Срба племенски престиж и национални неспоразум. Странац може помислити да је Јесеновац мјесто појединачног злочина радикализованог римокатолика према православном Србину, а не геноцид незапамћен у повијсти планете Земље – спровођен у римокатоличкој држави Хрватској са благословом и учешћем римокатоличког клира.

Подсјетимо, хрватски геноцид над српским народом од почетка 20. вијека један је процес и подухват државне и догматске доктрине, римокатолички рат програмског помора и прогона православних и православља са Балкана и Јадранског мора. Римокатолички војно-вјерски походи на православне Србе услиједили су непосредно послије ослобађања српског народа од османске окупације, а римокатоличка унијатска мисија према православним Србима се спроводи од средњег вијека.

Read moreОгњен Војводић: ПРОГРАМ ПОКОЉА И „ПОКАЈАЊА”

„Цетињски Вјесник“ о идентитету Црне Горе када је 1910. проглашена краљевина

Ради се о историјском документу од изузетног значаја, који одражава историјску свест црногорског народа и њеног владара приликом свечаног проглашења краљевине 1910. године, где се недвосмислено указује на идентитетску припадност државе Црне Горе и њеног народа.

Амблематична догодовштина која најбоље приказује империјални презир према данашњој карикатури некадашње Црне Горе био је нечувени инцидент који се одиграо на састанку НАТО пакта у Бриселу, 25. маја, 2017. Тада је председник Трумп, каубојски закорачивши у просторију где су га чекали окупљени вазали, са свога пута грубо одгурнуо црногорског премијера Душка Марковића. Неусуђујући се ни да буде увређен, крпа-премијер Марковић понизно је изјавио да му је, напротив, задовољство што га је пред камерама одгурнула тако узвишена личност, љигаво додавши да му је заправо мило што је то комично понижење „ставило Црну Гору на мапу.“ Патуљасти државник данашње Црне Горе, мало касније на истом састанку, несумњиво је био још одушевљенији када га је Трамп назвао “a whiny punk bitch,” или „цмиздрећа кучка.“ Уствари, „протува“ би можда било бољи израз, али о тачном преводу боље нека расправљају лингвисти.

Невероватни контраст између праве Црне Горе и њене данашње државе-сукцесора, плачевне НАТО творевине радикално преиначеног идентитета, ништа не одражава боље од насловне стране „Цетињског Вјесника“ од 15. августа 1910. године, у време проглашења Црне Горе за краљевину. 

Read more„Цетињски Вјесник“ о идентитету Црне Горе када је 1910. проглашена краљевина

др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read moreдр Слободан Драшковић: Питање програма

проф. Вишеслав Симић: Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања будућих сукоба

Сажетак: Хашки Суд[1] за злочине у бившој Југославији је проглашен од стране својих оснивача и управника за велики успех, и за понос напора такозване међународне заједнице да се казне злочинци, и да се обезбеди правда за жртве. Ипак, његови сумњиви поступци, у вези са којима има и превише неодговорених питања, као и зебњи у вези са исходима суђења, доводе до виђења Суда широм Балкана као неправедног, једностраног и пристрасног, и већ су коришћена у тамошњем политичком говору за националну и верску мобилизацију, како би се те популације организовале и припремиле за сукоб са супротстављеним нацијама и верским заједницама. Овај текст покушава да прикаже барем нека од таквих виђења.

Кључне речи: МКТЈ, Хаг, Кривични трибунал Уједињених нација, Југославија

Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања[2] будућих сукоба

Увод

,,Нико срећан и нико довољан,

нико миран и нико спокојан.”[3]

Наведени стихови великог српског песника из 19-ог века, црквеног владике и сувереног владара теократске државе Црне Горе и Брда, Петра Петровића Његоша, могли би да најсажетије опишу исход рада Хашког суда, онако како га виде народи проистекли из бивше Југославије, а нарочито Срби и Хрвати. Стихови се, такође, могу искористити и да укажу на недораслости тужилачког тима Суда с обзиром да се умало није догодило да покојни песник добије позив за сведочење од тужитељке Катрине Густафсон због свог величанственог дела, написаног скоро 150 година[4] пре него што је грађански рат, који је похарао Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, уопште започео (InSerbia Today, 2014).

Упркос страхота које су биле предмет суђења, овакви излети званичника Суда у доказивању личне посвећености борби за правду су почесто доносили и веома неопходне тренутке комичног олакшања током процеса, али, истовремено, тиме учвршћивали и уверење о дилентантизму Суда, забављајући бивше југословенске држављане бројним циркуса достојнијих испада особља Трибунала, попут уживо преношеног позива ,,очевицу” наводних злочина, приписаних председнику Србије, Слободану Милошевићу, након чега је слепа особа уведена у судницу да сведочи. ,,Очевидац” је током сведочења признао да не само да ништа није видео, већ да је и то, о чему је говорио под заклетвом, чуо из треће, па чак и четврте руке, током сеоских препричавања на Косову и Метохији.

Read moreпроф. Вишеслав Симић: Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања будућих сукоба