Проф. Вишеслав Симић: ”Светиња” приватног власништва — САД и ”Косово”

„Мало је појава лицемерја у данашњем свету које не носе потпис Запада. Проф. Вишеслав Симић износи један еклатантан пример. Веома је корисно потсетити се са колико пажње се САД односе према приватној својини—а то је главна сила која је извршила агресију на Србију, окупирала део њене територије, створила Протекторат Уједињених нација (како би себи дала … Read more Проф. Вишеслав Симић: ”Светиња” приватног власништва — САД и ”Косово”

Операција ЈВуО за спасавања Савезничких пилота „Халијард“ у лето 1944.

У лето 1944. године, Југословенска војска у Отаџбини је у централној Србији сакупила и омогућила безбедну евакуацију преко 500 оборених Савезничких пилота. Позната као Операција Халијард, ова спасоносна мисија је деценијама била прикривана у настојању да се не иритирају југословенске комунистичке власти. Од тада је о тој мисији изашла на светлост дана велика количина нових … Read more Операција ЈВуО за спасавања Савезничких пилота „Халијард“ у лето 1944.

др Владимир Димитријевић: Геноцид над Србима

У предавању одржаном 26. маја, 2019, у манастиру Сланци, др. Димитријевић износи чињенице о затирању српског народа које сваки Србин треба да зна. Да би добили свеобухватну слику по овом питању, одмах после гледања овог важног предавања препоручујемо читање текста проф. Слободана Антонића, „Токсични југославизам или – зашто су код Срба југословенство и југоносталгија израженији … Read more др Владимир Димитријевић: Геноцид над Србима

„Цетињски Вјесник“ о идентитету Црне Горе када је 1910. проглашена краљевина

Ради се о историјском документу од изузетног значаја, који одражава историјску свест црногорског народа и њеног владара приликом свечаног проглашења краљевине 1910. године, где се недвосмислено указује на идентитетску припадност државе Црне Горе и њеног народа.

Амблематична догодовштина која најбоље приказује империјални презир према данашњој карикатури некадашње Црне Горе био је нечувени инцидент који се одиграо на састанку НАТО пакта у Бриселу, 25. маја, 2017. Тада је председник Трумп, каубојски закорачивши у просторију где су га чекали окупљени вазали, са свога пута грубо одгурнуо црногорског премијера Душка Марковића. Неусуђујући се ни да буде увређен, крпа-премијер Марковић понизно је изјавио да му је, напротив, задовољство што га је пред камерама одгурнула тако узвишена личност, љигаво додавши да му је заправо мило што је то комично понижење „ставило Црну Гору на мапу.“ Патуљасти државник данашње Црне Горе, мало касније на истом састанку, несумњиво је био још одушевљенији када га је Трамп назвао “a whiny punk bitch,” или „цмиздрећа кучка.“ Уствари, „протува“ би можда било бољи израз, али о тачном преводу боље нека расправљају лингвисти.

Невероватни контраст између праве Црне Горе и њене данашње државе-сукцесора, плачевне НАТО творевине радикално преиначеног идентитета, ништа не одражава боље од насловне стране „Цетињског Вјесника“ од 15. августа 1910. године, у време проглашења Црне Горе за краљевину. 

Read more„Цетињски Вјесник“ о идентитету Црне Горе када је 1910. проглашена краљевина

25. и 27. МАРТ 1941: Да ли је требало потписати или одбацити пакт са Хитлером?

Разматрања која следе односе се на значај и међусобни однос два судбоносна датума који су у великој мери одредили новију српску историју, 25. и 27 март 1941. године, из пера др Слободана М. Драшковића, генералног секретара и једног од суоснивача, поред Слободана Јовановића и других истакнутих српских интелектуалца, предратног «Српског културног клуба.» Овај осврт на 25. и 27. март, чија се годишњица приближава, објављен је 1947. године као саставни део шире студије др. Драшковића, «Српски народ и српска политика.» Становиште др Драшковића односи се на данашњи тренутак у подједнакој мери као на стање у марту 1941.

У ствари, проблем није тако прост. Хвалити 27. март зато што је тога дана дошло до изражаја на један јако експлозиван начин народно расположење, а при том не водити рачуна о последицама које је такав један потез произвео, није мудро. Али је исто тако недржавнички посматрати проблем само са гледишта тренутне ситуације, не водећи рачуна о основним схватањима и погледима народним, о ономе шта и како народ стварно осећа. Јер, ако постоје извесно битни и вечни принципи унутрашње и спољне политике који важе увек и свуда, то још не значи да је могуће конструисати неку политику која би била добра уопште, in abstracto, него је потребно узети у обзир све посебне одлике и све посебне моменте живота и положаја једног народа. Тек на основу свега тога, може се рећи да ли је једна политика добра или рђава.

Read more25. и 27. МАРТ 1941: Да ли је требало потписати или одбацити пакт са Хитлером?

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Read moreПроф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Video: The ethnic cleansing of Krajina Serbs, 1995

The apparent inability of many Serbs to learn from their history caused it to repeat itself in August of 1995. The political background of the expulsion of a quarter of a million Krajina Serbs by the Croats, with generous tactical and logistical assistance of „retired“ US military personnel who were lent for the purpose, will … Read more Video: The ethnic cleansing of Krajina Serbs, 1995