Срђа Трифковић: Вековни проблем православофобије Запада

Постмодерне западне елите православље виде као препреку за реализацију својих политичких, економских и културних амбиција. И зато га уистину мрзе Предрасуде у западном свету о православљу – поготово ван централноевропског простора који припада немачко-аустријском културном миљеу – ретко подразумевају антипатију према православној вери као таквој. Велики број верујућих протестаната и римокатолика, у САД пре свега, има … Read more

Никола Танасић: Несаломиви дух Српства који зна да слобода нема цену

РТС нас је ових дана подсетио на лик и дело Светолика Драгачевца (1883-1942), пензионисаног среског начелника Параћина који је живот завршио у логору Матхаузен зато што је на дан приступања Југославије Тројном пакту послао претеће писмо крвожедном Хитлеру. Педантна немачка обавештајна служба није пропустила ово писмо у вихору догађаја који су уследили – убрзо након … Read more

Миломир Степић: Евроазијска политика на Балкану и улога Србије

Увек актуелна и трезвена разматрања водећег српског стручњака за геополитику, Миломира Степића. Недавно је др Наталија Нарочњицка, предсједник Фонда историјске перспективе, изјавила да је карта ширења НАТО као јаје јајету слична карти пангерманиста из 1911. године, по којој се кајзеровска Немачка устремила на Исток, маштајући о Украјини, Кавказу, Прибалтику, контроли над Црним морем, а догађаји у Средоземно-црноморском … Read more

Комнен Бећировић: Беседа на Сорбони 2007. Поглавице међународне заједнице одбијају свако историјско, морално, цивилизацијско сагледавање питања Косова и Метохије

Господин Комнен Бећировић је истакнути српски интелектуалац и културни прегалац који борави у Паризу. Његови доприноси афирмацији српске културе у Француској су бројни. Довољно је да поменемо његову лавовску борбу крајем шездесетих година прошлога века да се Његошева капела на Ловћену, тај величанствени споменик српскога духа чији је владика Петар Петровић Његош био бесмртно отелотворење, … Read more

Срђа Трифковић: Криза Запада и изазови за српски народ

Овогодишња (2021.) Сретењска беседа др. Срђе Трифковића Живимо у интересантним временима. Карактерише их нестабилност и крајња неизвесност. Протеклих седмица хронична криза система у САД попримила је зрелу форму завођењем грубе цензуре јавног дискурса, чистком друштвених мрежа, манипулисањем изборним процесом, демонизацијом Доналда Трампа и десетина милиона његових бирача, као и криминализацијом ма ког облика сумње у … Read more

Андреј Рајевски: Дража Михајловић: човек на коме ће се темељити будућа Србија!

Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције, моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали … Read more

др. Вишеслав Симић: Утамничена и оболела Србија – Неколико виђења и предлога

Толико је тога што треба рећи у ово доба кад се ”испуњава време”, као што се говорило у епохама библијских пошасти, да је тешко одабрати чему посветити посебну пажњу али је најнеопходније започети са најочигледнијом чињеницом: Некрофилни психопата силује Србију! Уз то, неопходно је упозорити да се и у Србији, као и у огромном броју … Read more

проф. Вишеслав Симић: Корона и Гадост која нас пустоши[1]

Већ неко време интернетом (а и у приватним разговорима, нарочито на славама и другим обредним окупљањима нашег народа) кружи прича о некаквом најгорем могућем владики[2] који је и изабран био за тај ”преосвећени” чин баш због тога што је био најгори у том народу. Суштина наука те приче је да је народ толико лош да су … Read more

Бранко Драгаш: Струком и поштењем до васкрса

Бранко Драгаш је истакнути српски економиста и пословни човек који се нерадо налази у жижи јавне пажње. На темељу свог вишедеценијског искуства у разним гранама привреде, он има драгоцене увиде и предлоге да саопшти српској јавности. Међу првима од јавних личности он је запазио и неуморно истиче потенцијално драгоцену улогу вишемилионске дијаспоре за „васкрс државе … Read more

др. Слободан М. Драшковић: Српска демократија

Слободан М. Драшковић (1910 – 1982), син познатог српског политичара Милорада Драшковића (убијеног од стране комуниста 1921. године), школовао се у Београду и у Минхену, где је и докторирао. Пре Другог светског рата, на Београдском универзитету је предавао економију и социологију. Уз Слободана Јовановића и Драгишу Васића, био је у руководству Српског културног клуба (његов генерални секретар). Рат је провео у заробљеништву, а по његовом завршетку одлази у Сједињене Америчке Државе, где се све до смрти бавио публицистичким и политичким радом. У емиграцији је основао Српски културни клуб „Свети Сава” и покренуо лист „Српска борба“. Написао је мноштво радова и књига. Текст који следи је један његов мање познати чланак, објављен у београдском часопису Нова Србадија почетком 1941. године.

О мало коме периоду наше историје влада тако неподељено и тако повољно мишљење као о оном времену од 1903. до светског рата, које се назива добом „предратне Србије” или „Србије краља Петра”. То је мишљење потпуно схватљиво кад се има на уму шта је све Србија постигла за тих 11 немирних, грозничавих, у сталној животној опасности проведених, ратом оптерећених година. Више пута је лепо и изразито описан и тумачен тај наш чудесни преображај када смо такорећи преко ноћ од једне мале државице, изгубљене негде у мраку Балкана, тог вечитог „огњишта рата” – државице чији се живот сводио на њене сталне државне ударе, „дворске револуције”, личне режиме, октроисане уставе и крваво угушиване побуне опозиције, државице, која је у очима иностранства била нешто између оперете и балканске тираније – постали једна снажна и крепка напредна демократска држава, која кипи снагом и полетом, растрже се на сто страна, уређује политички живот, води националну пропаганду у неослобођеним крајевима, спрема се за рат, шири просвету, подиже привреду, унапређује науку и уметност, свуда стиже и све може. Јесте се често радило задихано, брзо, са недовољно претходног знања и искуства, али је полет био такав, тако дубок и истрајан, да је изгледало да за нас нерешивих проблема нема. И стварно сав тај неизмеран посао за који се не би веровало да га могу свршити и неколико генерација, свршен је добро, солидно и сигурно. То нису ни у политици, ни у науци, ни у уметности, ни у привреди, ни у просвети, била муцања културних буквараца, него зреле, изванредно мудре и свесне речи једног народа који је потпуно нашао себе, који свој пут зна, који је свестан својих права и своје мисије, и кога никаква сила на свету не може да заустави и да спречи у остварењу идеала. Имали смо државнике и дипломате који су били способни да воде и српску и балканску и европску политику. Имали смо просветне раднике који су били дорасли изванредним задацима времена и који су духовно припремили генерације за натчовечанске напоре које су имали да издрже. Имали смо националне револуционаре и мисионаре какви се рађају у највећим државама света онда када стварају своје империје. Имали смо научнике и уметнике који су у страном свету свраћали на себе пажњу. Имали смо привреду и привреднике који су издржали и победоносно завршили трговински рат са Аустро – Угарском 1906 –1910. године.

Read more