проф. Вишеслав Симић: Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања будућих сукоба

Сажетак: Хашки Суд[1] за злочине у бившој Југославији је проглашен од стране својих оснивача и управника за велики успех, и за понос напора такозване међународне заједнице да се казне злочинци, и да се обезбеди правда за жртве. Ипак, његови сумњиви поступци, у вези са којима има и превише неодговорених питања, као и зебњи у вези са исходима суђења, доводе до виђења Суда широм Балкана као неправедног, једностраног и пристрасног, и већ су коришћена у тамошњем политичком говору за националну и верску мобилизацију, како би се те популације организовале и припремиле за сукоб са супротстављеним нацијама и верским заједницама. Овај текст покушава да прикаже барем нека од таквих виђења.

Кључне речи: МКТЈ, Хаг, Кривични трибунал Уједињених нација, Југославија

Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања[2] будућих сукоба

Увод

,,Нико срећан и нико довољан,

нико миран и нико спокојан.”[3]

Наведени стихови великог српског песника из 19-ог века, црквеног владике и сувереног владара теократске државе Црне Горе и Брда, Петра Петровића Његоша, могли би да најсажетије опишу исход рада Хашког суда, онако како га виде народи проистекли из бивше Југославије, а нарочито Срби и Хрвати. Стихови се, такође, могу искористити и да укажу на недораслости тужилачког тима Суда с обзиром да се умало није догодило да покојни песник добије позив за сведочење од тужитељке Катрине Густафсон због свог величанственог дела, написаног скоро 150 година[4] пре него што је грађански рат, који је похарао Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, уопште започео (InSerbia Today, 2014).

Упркос страхота које су биле предмет суђења, овакви излети званичника Суда у доказивању личне посвећености борби за правду су почесто доносили и веома неопходне тренутке комичног олакшања током процеса, али, истовремено, тиме учвршћивали и уверење о дилентантизму Суда, забављајући бивше југословенске држављане бројним циркуса достојнијих испада особља Трибунала, попут уживо преношеног позива ,,очевицу” наводних злочина, приписаних председнику Србије, Слободану Милошевићу, након чега је слепа особа уведена у судницу да сведочи. ,,Очевидац” је током сведочења признао да не само да ништа није видео, већ да је и то, о чему је говорио под заклетвом, чуо из треће, па чак и четврте руке, током сеоских препричавања на Косову и Метохији.

Continue reading „проф. Вишеслав Симић: Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања будућих сукоба“

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Continue reading „Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији“

Срби на геополитичкој раскрсници

Макиндера и Степића можете слободно оставити ако не по страни, сигурно на маргини ваших разматрања. Они су и даље безусловно релевантни, али ономе ко је обдарен здравим расуђивањем они нису неопходни да би се разумео геополитички ћорсокак у који је српски народ запао, захваљујући поткупљивости, слугерањству и неспособности својих политичких предводника.

Лењин је једном приликом рекао да ће систем који бољшевици изграђују на крају бити толико једноставан да ће, по потреби, свака неписмена сељанка моћи да управља државом. То је можда била Лењинова пропагандна бајка или у најмању руку политичка хумореска. Међутим, што се тиче геостратешког положаја српског народа у овом тренутку, то несумњиво јесте толико једноставно и просто да би свака неписмена сељанка (ако таквих још увек има) заиста могла да га лако схвати.

Continue reading „Срби на геополитичкој раскрсници“

Србија – ванредно стање

Срби у расејању недовољно схватају размере пропасти земље својих предака. То је узнемирујуће. Али истовремено је и трагично зато што је већина Срба у Србији и комадићима отетих српских земаља (Босна, Херцеговина и Црна Гора) блажено несвесна системске природе и стварне дубине својих јада. Још су мање свесни непосредне опасности са којом се суочавају, колективно као народ и као појединци.

Read more