др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read more

др. Слободан М. Драшковић: Српска демократија

Слободан М. Драшковић (1910 – 1982), син познатог српског политичара Милорада Драшковића (убијеног од стране комуниста 1921. године), школовао се у Београду и у Минхену, где је и докторирао. Пре Другог светског рата, на Београдском универзитету је предавао економију и социологију. Уз Слободана Јовановића и Драгишу Васића, био је у руководству Српског културног клуба (његов генерални секретар). Рат је провео у заробљеништву, а по његовом завршетку одлази у Сједињене Америчке Државе, где се све до смрти бавио публицистичким и политичким радом. У емиграцији је основао Српски културни клуб „Свети Сава” и покренуо лист „Српска борба“. Написао је мноштво радова и књига. Текст који следи је један његов мање познати чланак, објављен у београдском часопису Нова Србадија почетком 1941. године.

О мало коме периоду наше историје влада тако неподељено и тако повољно мишљење као о оном времену од 1903. до светског рата, које се назива добом „предратне Србије” или „Србије краља Петра”. То је мишљење потпуно схватљиво кад се има на уму шта је све Србија постигла за тих 11 немирних, грозничавих, у сталној животној опасности проведених, ратом оптерећених година. Више пута је лепо и изразито описан и тумачен тај наш чудесни преображај када смо такорећи преко ноћ од једне мале државице, изгубљене негде у мраку Балкана, тог вечитог „огњишта рата” – државице чији се живот сводио на њене сталне државне ударе, „дворске револуције”, личне режиме, октроисане уставе и крваво угушиване побуне опозиције, државице, која је у очима иностранства била нешто између оперете и балканске тираније – постали једна снажна и крепка напредна демократска држава, која кипи снагом и полетом, растрже се на сто страна, уређује политички живот, води националну пропаганду у неослобођеним крајевима, спрема се за рат, шири просвету, подиже привреду, унапређује науку и уметност, свуда стиже и све може. Јесте се често радило задихано, брзо, са недовољно претходног знања и искуства, али је полет био такав, тако дубок и истрајан, да је изгледало да за нас нерешивих проблема нема. И стварно сав тај неизмеран посао за који се не би веровало да га могу свршити и неколико генерација, свршен је добро, солидно и сигурно. То нису ни у политици, ни у науци, ни у уметности, ни у привреди, ни у просвети, била муцања културних буквараца, него зреле, изванредно мудре и свесне речи једног народа који је потпуно нашао себе, који свој пут зна, који је свестан својих права и своје мисије, и кога никаква сила на свету не може да заустави и да спречи у остварењу идеала. Имали смо државнике и дипломате који су били способни да воде и српску и балканску и европску политику. Имали смо просветне раднике који су били дорасли изванредним задацима времена и који су духовно припремили генерације за натчовечанске напоре које су имали да издрже. Имали смо националне револуционаре и мисионаре какви се рађају у највећим државама света онда када стварају своје империје. Имали смо научнике и уметнике који су у страном свету свраћали на себе пажњу. Имали смо привреду и привреднике који су издржали и победоносно завршили трговински рат са Аустро – Угарском 1906 –1910. године.

Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Велики наук за наше младе – Неће им помоћи ни латиница, ни одрођивање, ни заборав – све док су номинално Срби, на списку су за покољ

Када сам радио као иследник на случају помора и мучеништва Срба у хрватско-муслиманском логору Челебићи, прикупљали смо доказе и сведочења преживелих – углавном једноставан свет, добродушан и напаћен, али не превише школован, и већ увелико одрођен и полатиничен – кад су потписивали исказе, скоро сви су се потписивали латиницом, а кад су сведочили, многи су … Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Read more

Драгољуб Петровић: Слом српске медицинске памети

Српски су лекари преучили: заборавили све оно што су чули од старих учитеља и наглавачке улетели у науку Рокфелера, Гејтса, Фаучија, Шваба и других учитеља и асистената из Светске здравствене организације и Светског економског форума. А они одлучили да је наступио тренутак да „њихов(а)“ ковид-корона побије макар који стотинак милиона оних житеља на планети који … Read more

Драган Р. Млађеновић: СВЕТА ЖРТВА*

*овај прилог је објављен у зборнику међународног научног скупа СВЕТОСТ И ДУХ ВРЕМЕНА, приредио Зоран Милошевић, село Глушци на Дрини, август 2021 Сажетак: У Новом Завету Светог Писма напушта се библијска пракса жртвовања домаћих животиња (јагњад, овнови, козе и говеда), а уводи бескрвна жртва – хлеб и црно вино. Тако је и сам Исус Христос добио … Read more

Вреди ли говорити глувима и упозоравати слепе?

Све на шта смо упозорили у претходном тексту, “Нека себи вежу воденични камен око вратa,” сада добија драматичну и готово свакодневну потврду. Умножавају се научни докази масовне смртоносности  и штетности ковид „вакцина“ који би сваку разбориту особу требало да наведу на основану скепсу и одбијање сагласности да му се убризгају ови непроверени препарати непознатог садржаја, … Read more

Драган Р. Млађеновић: Жиг звери

Главни стратешки задатак и циљ нечастивога је од искони исти – уништење свега што је благи Бог створио, и раз-стварање света и човечанства. Његове методе су вазда биле лаж и обмана. Зато Исус Христос у Јеванђељу по Јовану (8, 44) прекорева Јудејце као недостојну децу Авраамову: „Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините. … Read more

Валентин Катасонов: Видим да се припрема геноцид

Димна завеса која прикрива надолазећу кризу Валентине Јурјевичу, срели смо се крајем 2019. године и тада сте у рекли да је криза неизбежна, но нисте наводили рокове. Да ли сте изненађени што се све десило овако брзо? Тада, када смо разговарали, знаци економске кризе били су већ видљиви у многим земљама. Упознао сам се са економском … Read more

Нека себи вежу воденични камен око врата

У несрећном вилајету где је све на продају, и деца су роба којом се безбожно тргује. У филму „Кум“ постоји једна незаборавна сцена где се гангстери договарају о томе под каквим ће условима пласирати наркотике, помоћу којих би вишеструко увећали свој нечасни приход. Један мафијаш предлаже – и сви присутни без колебања то прихватају – … Read more

Научни радник упозорава на опасности Ковид „вакцине“

Проф. dr. sc. Крешимир Павелић је декан Медицинског факултета у Пули, Хрватска. У овом обраћању, проф. Павелић упозорава јавност на опасност од примања неиспитаних и рискантних „вакцина“ које се пласирају као средство за сузбијање наводне пандемије вируса Ковид-19.  

Мајор Удбе о последњим данима митрополита Јоаникија Липовца

Судбина црногорског митрополита Јоаникија (Липовца) је већ деценијама после Другог светског рата формално „неразјашњена.“ Међутим, основне чињенице о његовој трагичној судбини савршено су познате. Пошто су га заробиле у огромној колони народа и свештенства која се из Црне Горе у пролеће 1945. пробијала према западним деловима Краљевине Југославије, комунистичке службе безбедности су га пребациле у … Read more

Пол Антоан: Срби, последњи „варвари“ Европе

Аутор Пол Антоан (Paul Antoine) је магистрирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду и међународне односе на Универзитету у Лондону. Такође је студирао у Русији на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО). Генерални је секретар и оснивач Француског удружења за мир на Косову, организације која у Француској организује конференције и различите догађаје за … Read more

Шарлатани се ругају својим несрећним жртвама

У јеку кампање да се свима наметну вакцине непознате садржине и проблематичног дугорочног дејства, да би се тиме наводно сузбила пандемија вируса за чије постојање и карактеристике нико не може да јемчи пошто га нико до сада није лабораторијски изоловао, преплашено и необавештено становништво се систематски бомбардује бесмислицама. Довољно је споменути само неколико које су … Read more