др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read more

др. Слободан М. Драшковић: Српска демократија

Слободан М. Драшковић (1910 – 1982), син познатог српског политичара Милорада Драшковића (убијеног од стране комуниста 1921. године), школовао се у Београду и у Минхену, где је и докторирао. Пре Другог светског рата, на Београдском универзитету је предавао економију и социологију. Уз Слободана Јовановића и Драгишу Васића, био је у руководству Српског културног клуба (његов генерални секретар). Рат је провео у заробљеништву, а по његовом завршетку одлази у Сједињене Америчке Државе, где се све до смрти бавио публицистичким и политичким радом. У емиграцији је основао Српски културни клуб „Свети Сава” и покренуо лист „Српска борба“. Написао је мноштво радова и књига. Текст који следи је један његов мање познати чланак, објављен у београдском часопису Нова Србадија почетком 1941. године.

О мало коме периоду наше историје влада тако неподељено и тако повољно мишљење као о оном времену од 1903. до светског рата, које се назива добом „предратне Србије” или „Србије краља Петра”. То је мишљење потпуно схватљиво кад се има на уму шта је све Србија постигла за тих 11 немирних, грозничавих, у сталној животној опасности проведених, ратом оптерећених година. Више пута је лепо и изразито описан и тумачен тај наш чудесни преображај када смо такорећи преко ноћ од једне мале државице, изгубљене негде у мраку Балкана, тог вечитог „огњишта рата” – државице чији се живот сводио на њене сталне државне ударе, „дворске револуције”, личне режиме, октроисане уставе и крваво угушиване побуне опозиције, државице, која је у очима иностранства била нешто између оперете и балканске тираније – постали једна снажна и крепка напредна демократска држава, која кипи снагом и полетом, растрже се на сто страна, уређује политички живот, води националну пропаганду у неослобођеним крајевима, спрема се за рат, шири просвету, подиже привреду, унапређује науку и уметност, свуда стиже и све може. Јесте се често радило задихано, брзо, са недовољно претходног знања и искуства, али је полет био такав, тако дубок и истрајан, да је изгледало да за нас нерешивих проблема нема. И стварно сав тај неизмеран посао за који се не би веровало да га могу свршити и неколико генерација, свршен је добро, солидно и сигурно. То нису ни у политици, ни у науци, ни у уметности, ни у привреди, ни у просвети, била муцања културних буквараца, него зреле, изванредно мудре и свесне речи једног народа који је потпуно нашао себе, који свој пут зна, који је свестан својих права и своје мисије, и кога никаква сила на свету не може да заустави и да спречи у остварењу идеала. Имали смо државнике и дипломате који су били способни да воде и српску и балканску и европску политику. Имали смо просветне раднике који су били дорасли изванредним задацима времена и који су духовно припремили генерације за натчовечанске напоре које су имали да издрже. Имали смо националне револуционаре и мисионаре какви се рађају у највећим државама света онда када стварају своје империје. Имали смо научнике и уметнике који су у страном свету свраћали на себе пажњу. Имали смо привреду и привреднике који су издржали и победоносно завршили трговински рат са Аустро – Угарском 1906 –1910. године.

Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Велики наук за наше младе – Неће им помоћи ни латиница, ни одрођивање, ни заборав – све док су номинално Срби, на списку су за покољ

Када сам радио као иследник на случају помора и мучеништва Срба у хрватско-муслиманском логору Челебићи, прикупљали смо доказе и сведочења преживелих – углавном једноставан свет, добродушан и напаћен, али не превише школован, и већ увелико одрођен и полатиничен – кад су потписивали исказе, скоро сви су се потписивали латиницом, а кад су сведочили, многи су … Read more

Проф. др Вишеслав Симић: Предлози за пут изласка из државне политичке кризе у Србији

Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.

Да се НАТО представници удаље из Војске РС и свих институција РС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВРС, и ода им јавну почаст.

Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.

Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.

Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.

Read more

Јасмина Ћирић: Двадесет година од погрома у Матеичу – страдање последње царске задужбине Немањића

Албански терористи и екстремисти из ОНА спровели су смишљени злочин, уништавањем вековног присуства и трагова православног народа у Матеичу Дана 3. маја 2021. године навршило се тачно 20 година од разорних оштећења насталих 2001. у храму Успења Пресвете Богородице у Матеичу, у историјском подручју Жеглигова у Републици Северној Македонији. Манастир представља целину са једне стране … Read more

Срђа Трифковић: Вековни проблем православофобије Запада

Постмодерне западне елите православље виде као препреку за реализацију својих политичких, економских и културних амбиција. И зато га уистину мрзе Предрасуде у западном свету о православљу – поготово ван централноевропског простора који припада немачко-аустријском културном миљеу – ретко подразумевају антипатију према православној вери као таквој. Велики број верујућих протестаната и римокатолика, у САД пре свега, има … Read more

Глобал тајмс: Последњи адут Запада или о агентима међу новинарима и НВО

Обојене револуције и подршка западним агентима маскираним у новинаре и НВО активисте су последњи адут Америке да сачува своје глобално лидерство пред руско-кинеским изазовом Прошлог четвртка, одржан је (у Кини, прим. прев.) шести по реду Дан едукације о националној безбедности, а служба државне безбедности објавила је низ случајева везаних за претње политичкој стабилности Кине. Стручњаци … Read more

План Запада за Србију: Србија мора бити уништена!

Процурела документа немачке владе потврдила монструозни план САД: Србија мора бити уништена! Необјављена документа њемачке владе потврђују америчке планове да се уништи Србија, пише италијански портал L’AntiDiplomatico, објављујући екслузивно документа која ћемо приказати и ми данас. Ради се о отвореном писму њемачког посланика и бившег потпредсједника парламента Европе Вилија Вилмера тадашњем њемачком канцелару Герхарду Шредеру … Read more

Родолф Арчибалд Рајс (1875–1929): У потрази за истином, правдом и правом

Уместо камених споменика које зуб времена „круни”, како је некада писао Бранислав Нушић посвећујући своје литерарно-мемоарско дело „Деветсто петнаеста” (Nušić, 1921) успомени на погинулог сина, српски народ и Србија се петокњижјем које чине сабрани Рајсови текстови („О злочинима Аустро – Угаро – Бугаро – Немаца у Србији 1914–1918”, „Ратни дописи из Србије 1914–1918”, „О Србији … Read more

Мене, мене, текел, уфарсин

„Измјерен си на мерила, и нашао си се лак.“ (Дан. 24 – 27) Знаци се гомилају, а искусно политичко око их непогрешиво препознаје, да тиранији откуцавају последњи часови. Па ипак, разлози за славље нису многобројни. У земљи нема ниједне организоване политичке снаге која би тиранину могла стати на пут, отети му противзаконито уграбљену власт и … Read more

Небојша Малић: Зашто кажеш Сребреница, кад мислиш Олуја?

Није претерано тешко пружити одговор на изузетно важно питање које поставља Небојша Малић  у својој, као и увек, бриткој анализи. Поновно коришћење Сребренице када се очигледно мисли на Олују (за руску дипломатију ово није први пут) и то од стране Русије, државе коју Срби сматрају својим пријатељем и сигурним савезником, разочарало је многе. Као што … Read more

Израел Шамир: Пандемија као предигра за нешто крупније

Можда је Путин поступио мудро не супротставивши се Мештрима ковида. Склонили су Трампа. Уништили би и Путина, и Руси би завршили у бескрајном закључавању Пандемија нам је, љупкошћу и милошћу Мештара ковида, послата умјесто „правог“ атомског рата, да би се поништили стари државни дугови и направили нови, да би се долару омогућио нови почетак, да би … Read more

Драган Р. Млађеновић: Комунизам је ударна песница свих сатанистичких снага

Поглавље из ауторове књиге „Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере“ (Београд, 2010) Који је циљ ове огромне и до танчина смишљене Завере? Уколико је то потпуна власт, онда је сваки систем који концентрише власт у рукама неколицине, пожељан. У терминима управљања, дакле, крајњи облик такве власти јесте – комунизам. Он је оличење максималне … Read more

Никола Танасић: Несаломиви дух Српства који зна да слобода нема цену

РТС нас је ових дана подсетио на лик и дело Светолика Драгачевца (1883-1942), пензионисаног среског начелника Параћина који је живот завршио у логору Матхаузен зато што је на дан приступања Југославије Тројном пакту послао претеће писмо крвожедном Хитлеру. Педантна немачка обавештајна служба није пропустила ово писмо у вихору догађаја који су уследили – убрзо након … Read more