Месец: март 2019.

1. Одавно зацртани рат

У социјалистичкој Југославији је још крајем седамдесетих година на „повјерљивим“ састанцима запослених у државним органима као примјер „антијугословенског дјеловања“ био представљан превод документа, за који се тврдило да потиче о ЦИА, према којем је хипотетички сценарио почетка сукоба између НАТО у Варшавског уговора било избијање побуне косовских Албанаца против Југославије, што би изазвало интервенцију НАТО и уништење СФРЈ. Фебруара 1993. тек на дужност ступили предсједник САД Вилијам Клинтон је, на изненађење српске јавности, изјавио да „ако Срби крену на Косово – Америка ће интервенисати“,[1] чиме је поновио пријетњу из Божићног демарша владе Буша старијег.[2] У том тренутку нема никаквих назнака икаквих сукоба на Косову и Метохији, осим што су Албанци бојкотовали српску власт, створивши неформалне, паралелне, у пракси недјелотворне „органе власти“.

Крајем 1995. недовољно упућенима је могло изгледати да су ратови на подручју бивше Југославије завршени, будући да је у августу петогодишње постојање Републике Српске Крајине, настале контрасецесијом Срба од сецесионистичке Републике Хрватске, која се противправно одвајала од Југославије, окончано хрватском агресијом, као што је и рат у Босни и Херцеговини новембра 1995. завршен Дејтонском мировном конференцијом. У оба случаја предсједник Србије Слободан Милошевић одиграо је одлучујућу улогу у постизању новог фактичког стања, махом на штету Срба – у Хрватској тајним договором са хрватским властима о изручењу РСК, што је довело до изгона 250000 Срба из РСК (уз хиљаде убијених српских цивила и војника), а у Босни и Херцеговини на преговорима у Дејтону – не најсавјеснијим заступањем интереса Републике Српске, настале контрасецесијом од сецесије Босне и Херцеговине од Југославије, нелегалне према одредбама тада важећег устава предратне Босне и Херцеговине. То је имало за посљедицу предају великих дијелова српске територије муслиманско-хрватским властима, укидање у рату настале, прослављене Војске Републике Српске (ВРС) и војну окупацију територију Републике Српске од стране „мировних снага“, састављених махом од армија земаља НАТО, умјесто да су мировњаци били постављени само на линији разграничења између ње и „Федерације Босне и Херцеговине“, како се звао несрпски остатак у Дејтону изразито конфедерално уређене послијератне Босне и Херцеговине.

Read more

То да су Операције обмана мало познате или јавно расправљане је знак њиховог успеха. Иако тајне операције често производе спектакуларне резултате, један од њихових основних особина је да порекло догађаја остане тајна – да историјске заслуге или кривица падну на невине, на људе који делују самостално, или још боље, на пуке случајности. Сама чињеница да је познато да је тајна операција покренута од стране обавештајне агенције, обележава је као значајан неуспех. Од „Очајних превара, Британске тајне операције у Сједињеним Америчким Државама 1939– 1944“,Томас Е. Мал.

Дуги рат Запада против Србије је највећа превара у историји Другог светског рата и огромна међународна послератна отворена завера Велике Британије, Ватикана, Сједињених америчких држава, Немачке и остатка Запада да прикрије највећи дивљачки геноцид у савременој историји. Пројекат толико важан да га је сам Винстон Черчил започео и лично надзирао његов рад.

Ко контролише прошлост контролише будућност, ко контролише садашњост контролише прошлост– Џорџ Орвел, аутор „Животињске фарме“ и „1984“.

Као што нас је Џорџ Орвел саветовао, онај ко контролише будућност контролише прошлост, ко контролише садашњост контролише прошлост. У савременом добу прошлост ниједне земљеније била више контролисана, осмишљавана и пропагирана као што је била прошлост Југославије и Србије. Прихваћена историја Југославије је творевина Британаца, и владиних и институционалних аутора, као и њихових титоистичких савезника у Југославији. Непосредни циљеви ове лажне историје били су јасни – мрачна и прикривена историја Римокатоличке цркве која је подстакла српски холокауст, у којем је убијено између 700.000 до 1.000.000 Срба, Јевреја и Рома на најгнуснији начин икада забележен. Овај број жртава не укључују више стотине хиљада Срба убијених у грађанском рату који су подстакли Британци, а који је служио као механизам за прикривање српског холокауста. Крајњи циљеви лажне историје били су да се сачува Римокатоличка црква за Хладни рат, рат који су Британци планирали раније док се Други светски рат одвијао.

Read more