Владимир Димитријевић: Александар Сергејевич Панарин и савремена српска мисао

ГЛОБАЛНИ РАТ ПРОТИВ СИРОТИЊЕ Године 2003. умро је Александар Панарин, социолог и философ, иза кога су остала дела непроцењиве вредности, баш кад је у питању судбина човечанства. Рођен је 1940, у Горловки, на Донбасу ( мученичком граду који је, у ратовима 2014-2022. највише страдао од укронацизма ) и прошао је пут од совјетског дисидента до … Read more

Програмирана безљудица

Свуда у свету, а не само у Србији где је та појава ноторна, запажа се апсолутна немоћ маса у односу на мали број политичких завереника окултног надахнућа који тренутно управљају њиховoм  судбином, животима и иметком. Та немоћ се испољава у првом реду на политичком плану. Преовлађују привидно демократске форме али, у најбољем случају, масе играју … Read more

Култ Диане Будисављевић и његове опасне странпутице

Овај текст, из бритког и ерудитског пера Стефана Вујчића, који нам је част да представимо нашим читаоцима, на српском језичком и културном простору до сада је објавио једино портал „Борба за веру.“ Сви остали студиозно избегавају да то учине. Једина „мана“ текста је што је писан стручно (аутор је дипломирани иконописац Академије Српске православне цркве) … Read more

Инок Дамјан (Света Гора): Црква није само камена зидина, каквом екуменисти покушавају да је представе

Ко стоји у истини, са њим је сам Бог и Мајка Божија, и Црква није само камена зидина, каквом екуменисти покушавају да је представе људима. Црква, то је Сам Господ Исус Христос, и када си у истини Христос је са тобом, и ти са њим, а кад си у јереси можеш имати хиљаду цркава камених … Read more

Пол Антоан: Срби, последњи „варвари“ Европе

Аутор Пол Антоан (Paul Antoine) је магистрирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду и међународне односе на Универзитету у Лондону. Такође је студирао у Русији на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО). Генерални је секретар и оснивач Француског удружења за мир на Косову, организације која у Француској организује конференције и различите догађаје за … Read more

Родолф Арчибалд Рајс (1875–1929): У потрази за истином, правдом и правом

Уместо камених споменика које зуб времена „круни”, како је некада писао Бранислав Нушић посвећујући своје литерарно-мемоарско дело „Деветсто петнаеста” (Nušić, 1921) успомени на погинулог сина, српски народ и Србија се петокњижјем које чине сабрани Рајсови текстови („О злочинима Аустро – Угаро – Бугаро – Немаца у Србији 1914–1918”, „Ратни дописи из Србије 1914–1918”, „О Србији … Read more

Драган Р. Млађеновић: Комунизам је ударна песница свих сатанистичких снага

Поглавље из ауторове књиге „Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере“ (Београд, 2010) Који је циљ ове огромне и до танчина смишљене Завере? Уколико је то потпуна власт, онда је сваки систем који концентрише власт у рукама неколицине, пожељан. У терминима управљања, дакле, крајњи облик такве власти јесте – комунизам. Он је оличење максималне … Read more

др Слободан Драшковић: Питање програма

„Сваки Србин има да ради за Србију, а Србија има да се стара о сваком Србину.“

Разматрања др. Слободана Драшковића о српском националном програму која следе изнета су у ауторовим писмима упућеним Слободану Јовановићу у првим послератним годинама (1947.) и у извесној мери носе печат времена у којем су настала. Међутим, суштина изложених мисли односи се подједнако и на стање у којем се српски народ налази данас.

____________________________

Што се тиче програма, пре свега, сви програми углавном личе једни на друге и, апстрактно говорећи, у свима има лепих и симпатичних тачака. А шта који програм стварно значи, то зависи од стварних побуда и погледа оних који програм састављају и који га остварују.  Друго, посебни партијски програми могу доћи у обзир само ако постоји национални програм, који обележава оно што је неоспорно, целом народу заједничко. Код нас, међутим, то је, услед југословенства, изгубљено, и зато сматрам да један српски политички програм данас мора да садржи и оно што је најактуелније и оно што је велика историјска линија народног и националног стремљења.

Из свега изложеног, сматрам да јасно произилази програм који би изгледао овако:

1.       Држава и територија. – С обзиром на свој геополитички положај и на потребу једног стабилног међународног поретка, као и с обзиром на жртве и напоре за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и борбу за ослобођење целе територије Југославије у овом рату – Срби су вољни да образују заједничку државу са Хрватима и Словенцима. Срби су такође вољни да прихвате свако друго решење, које би се показало као међународна потреба за обезбеђење независности Балкана и које би обезбеђивало основне српске интересе.

Read more

проф. Вишеслав Симић: Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања будућих сукоба

Сажетак: Хашки Суд[1] за злочине у бившој Југославији је проглашен од стране својих оснивача и управника за велики успех, и за понос напора такозване међународне заједнице да се казне злочинци, и да се обезбеди правда за жртве. Ипак, његови сумњиви поступци, у вези са којима има и превише неодговорених питања, као и зебњи у вези са исходима суђења, доводе до виђења Суда широм Балкана као неправедног, једностраног и пристрасног, и већ су коришћена у тамошњем политичком говору за националну и верску мобилизацију, како би се те популације организовале и припремиле за сукоб са супротстављеним нацијама и верским заједницама. Овај текст покушава да прикаже барем нека од таквих виђења.

Кључне речи: МКТЈ, Хаг, Кривични трибунал Уједињених нација, Југославија

Виђења злоупотребе Правде: Суд за злочине у Југославији као оруђе сејања[2] будућих сукоба

Увод

,,Нико срећан и нико довољан,

нико миран и нико спокојан.”[3]

Наведени стихови великог српског песника из 19-ог века, црквеног владике и сувереног владара теократске државе Црне Горе и Брда, Петра Петровића Његоша, могли би да најсажетије опишу исход рада Хашког суда, онако како га виде народи проистекли из бивше Југославије, а нарочито Срби и Хрвати. Стихови се, такође, могу искористити и да укажу на недораслости тужилачког тима Суда с обзиром да се умало није догодило да покојни песник добије позив за сведочење од тужитељке Катрине Густафсон због свог величанственог дела, написаног скоро 150 година[4] пре него што је грађански рат, који је похарао Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, уопште започео (InSerbia Today, 2014).

Упркос страхота које су биле предмет суђења, овакви излети званичника Суда у доказивању личне посвећености борби за правду су почесто доносили и веома неопходне тренутке комичног олакшања током процеса, али, истовремено, тиме учвршћивали и уверење о дилентантизму Суда, забављајући бивше југословенске држављане бројним циркуса достојнијих испада особља Трибунала, попут уживо преношеног позива ,,очевицу” наводних злочина, приписаних председнику Србије, Слободану Милошевићу, након чега је слепа особа уведена у судницу да сведочи. ,,Очевидац” је током сведочења признао да не само да ништа није видео, већ да је и то, о чему је говорио под заклетвом, чуо из треће, па чак и четврте руке, током сеоских препричавања на Косову и Метохији.

Read more