Валентин Катасонов: Ковид-трибунал или Нирнберг 2

Више пута сам писао да је борба са такозваном пандемијом у многим земљама добила облик отвореног гажења устава, закона, елементарних људских права. Све више овај феномен поприма одлике „ковид-фашизма“.

Први који су иступили против ове појаве били су часни и смели лекари, који су показали да „борба са ковидом“ представља димну завесу за прикривање циљевa владајућих кругова, циљева далеких и од медицине и од здравства. Познати француски доктор, специјалиста у области вирусологије, добитник Нобелове наградеЛик Антоан Монтање (Luc Antoine Montagnier) изјавио је да они који су примили такозвану вакцину (заправо – експериментални препарат) дуже од три године неће живети.

Чак и ако је Лик Монтање себи допустио претеривање, људи који се баве статистиком вакцинације и њеним последицама констатују да се већ у одлазећој 2021. години смртност од вакцина мери милионима људских живота у целом свету. Према једном од последњих истраживања у САД, крајем октобра, број умрлих од вакцина против ковида био је око 200.000 људи.

Кршење устава, закона и људских права од стране власти у већини земаља довело је до смрти и инвалидности вакцинисаних, „смрти као нуспојаве“ код других категорија људи (реч је о умирању људи са обичним дијагнозама до којег је дошло јер су хроничним болесницима одбили да пруже медицинску помоћ, позивајући се на приоритет „ковид“ пацијената), затим, људи су затварани током „локдауна“, створен је електронски концлогор (QR-кодовима) и др.

Заједно са лекарима наступају и правници. Навешћу један пример.

Тим који чини више од 1.000 правника и више од 10.000 медицинских експерата иницирао је, највећи у историји, судски процес под називом „Нирнберг-2“. Тужбе су подигнуте против Светске здравствене организације (СЗО) која је иницирала светску психозу под називом „пандемија ковида“ и Светског економског форума (СЕФ) на чијем је челу Клаус Шваб. Дугачак списак оптужби против две наведене организације и њихових руководилаца (а такође и хиљадама нити повезаних са њима других организација и руководиоца), опозициони медији су кратко резимирали: Crimes Against Humanity (Злочин против човечности).

На челу тима налази се доктор Рајнер Филмих (Dr Reiner Fuellmich) – немачко-амерички правник, један од најутицајнијих у Европи. Он је, на пример, добио вишемилионски спор против Deutsche Bank чији је предмет била превара. Такође и против Volkswagen-а због фалсификовања података о токсичности издувних гасова аутомобилских дизел мотора (ова прича је 2015. године добила назив Dieselgate).

Рајнер Филмих је један од оснивача Немачког истражног комитета за корону, основаног у мају 2020. године (German Corona Investigative Committee – GCIC) или, краће, Корона комитет (Corona Committee). Са званичним сајтом комитета можете се упознати овде. Средином 2020. године Комитет је почео да прима обавештења о преварама и другим облицима кршења закона, прикривених „борбом са корона вирусом“. Потекла је река извештаја у Комитет из Немачке и многих других земаља.

У првој партији обавештења преовладавала су сведочења о обманама повезаним са ПЦР тестовима. Затим је наишао талас извештаја о бесмисленим и деструктивним локдаунима. Рајнер Филмих овако коментарише слику која се формирала на основу ових информација: „На пример, Шведска са својим принципом немешања и Велика Британија са својим строгим локдауном имају сличну статистику оболевања и смртности. Исто су открили и амерички научници поредећи различите државе унутар САД: нема никакве разлике у оболевању, независно од тога да ли та држава примењује строги локдаун или не“.

Године 2021. највећи део обавештења се односио на такозване вакцине од ковида. Како је изјавио Филмих, препарати коришћени у борби са ковидом „немају ништа заједничко са вакцинацијом, али представљају део генетичких експеримената“. Комитет располаже гигантском количином саопштења о фалсификовању клиничких испитивања препарата, а такође и о корупцији у државним органима који издају дозволе за коришћење ових препарата.

Доктор Рајнер Филмих обавио је више од 150 разговора са експертима као што су професор Лик Монтање и Мајкл Једон, бивши потпредседник Pfizer-а, да би дошао до закључка да „све то нема ничег заједничког са здрављем“. По мишљењу водећег немачког правника организаторима пандемије важни су само новац и власт. Како примећује Филмих, у целој историји „пандемије“ главну улогу играју закулисне фигуре – организатори и наручиоци. То је група глобалне елите која се, по оцени Филмиха, састоји од приближно 3.000 најбогатијих људи.

Друга група су јавне фигуре, марионете. Као пример, адвокат наводи немачког вирусолога Кристијана Дростена, који је „научно“ засновао коришћење ПЦР тестова за откривање случајева КОВИД-19 (заправо, ови тестови се не могу користити у те сврхе – на то је упозорио њихов творац Кари Малис). Групи марионета припадају и директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус, директор Института Роберт Кох ветеринар Лотар Х. Вилер, главни саветник председника САД за „пандемиjу“ епидемиолог Ентони Фаучи и други.

Ако план „Великог ресета“ пропадне, његови иницијатори неће оклевати да предају ову шесторицу и посаде их на оптуженичку клупу. Ово је врло слично догађајима из тридесетих и четрдесетих година ХХ века. Англоамеричка елита разрадила је план успостављања власти над светом који је започео освајањима Трећег рајха Европе и СССР-а. Ипак, за англосаксонске закулисне елите немачка нација је била само пион у великој геополитичкој игри. План је пропао, а пиони (марионете) се нашли на оптуженичким клупама у Нирнбергу.

Филмих жели да на суђењу Нирнберг-2 види не само поменуту шесторицу, већ и њихове покровитеље. German Corona Investigative Committee располаже веома озбиљним документима који се тичу организатора и наручилаца глобалне афере. Но, за сада се припремају оптужнице само против СЗО, Светског економског форума и њихових руководилаца – доктора Гебрејесуса и професора Шваба.

Примену експерименталних препарата као вакцина, одобрену од стране СЗО, Филмих квалификује као грубо нарушавање члана 32. Женевске конвенције из 1949. године о заштити становништва у време рата: „Наношење повреда и медицински или научни експерименти који нису неопходни за човеково лечење“ – забрањени су. У складу са чланом 147. спровођење биолошких експеримената на људима представља озбиљно кршење Конвенције. Масовно коришћење „експерименталних“ вакцина нарушава свих десет основних одредби Нирнбершког кодекса који је донео Нирнбершки трибунал после завршетка Нирбершког процеса над нацистичким лекарима у августу 1947. године. Филмих и други правници сматрају да тако озбиљно кршење наведеног Кодекса (и низа других међународних споразума) захтева смртну казну за ковид-фашисте (организаторе и извршиоце операције масовне примене експерименталних препарата на људима).

Осим саопштења која се односе на кршење правних прописа, Немачки истражни комитет за корону добија и информације политичког карактера, које бацају светлост на закулисну страну питања. Филмих, конкретно, запажа да је у почетку глобална елита спремала план према ком би се „Велики ресет“ извршио средином ХХI века. Затим је одлучено да се убрза стварање „врлог новог света“ и започне реализација плана 2030. године. После неког времена датум почетка је пребачен у 2020. годину. И сигнал за старт је дат од СЗО у облику – „пандемија КОВИД-19“.

Филмих је уверен да таква журба може бити фатална за организаторе „пандемије“ и „Великог ресета“: „Мислим да управо због ове журбе чине веома много грешака. На пример, произвођачи вакцина нису очекивали да ће бити тако много нуспојава и смрти.“

Филмихова група има јасно изражен међународни карактер. Немачки истражни комитет за корону је њено језгро, но правници који сарађују са Комитетом налазе се на свим континентима. Националне групе делују синхронизовано и подносе приближно исте тужбе пред судовима својих земаља; данас су већ поднесене тужбе на три континента.

Једна од последњих новости о раду Филмихове групе дошла је из Варшаве. Тамо је средином новембра започела са радом парламентарна комисија за испитивање злоупотреба везаних за КОВИД-19. Доктор Филмих је допутовао у Пољску да би помогао комисији да спроведе истраживање. Већ су стигли први резултати. Комисија је под Филмиховим утицајем донела одлуку о покретању пројекта „Нирнберг 2.0“. У састав радне групе за припрему трибунала ушли су: депутат Сејма Гжегож Браун – лидер Пољске конфедерације за корону, један од лидера Конфедерације за слободу и независност; бивши посланик Европског парламента Мирослав Пјоторовски; посланик Сејма Павел Скутецки; познати пољски адвокат, економиста и политичар Јацек Вилк. Њима помаже група правника: Аркадиуш ТетелаКшиштоф Лопатовски и Јарослав Литвин. Рад парламентарне комисије се завршио 5. децембра објављивањем Варшавске декларације против новог тоталитаризма. Наводим фрагмент тог документа:

„Наша је дужност да се супротставимо власти која злоупотребљава своја овлашћења, исто онако као што је неопходно борити се против диктатуре у свим облицима. Ми протестујемо не само против различитих форми прогона, но, пре свега, против анонимне тиранске власти која данас управља светом финансија, средствима информисања, полицијом и политиком. Људско достојанство, истина и природни закони не морају дефинитивно нестати у новом тоталитаризму. Хајде да чврсто станемо на страну највећих људских вредности. Хајде да се ујединимо, сачувамо храброст и будемо активни. Ми ћемо победити!“

С руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 30. 12. 2021)

Коруптивни систем помоћу којег се намеће корона политика

Овај видео је био објављен пре скоро годину дана, када је пандемијска криза тек узимала маха. У њему се обелодањује систем корупције, прожет демонским презиром према људском животу и здрављу, који управља процесима везаним за вештачки изазвану и распиривану „пандемију“. Један од главних механизама помоћу којих се намећу ткз. противпандемијске мере, чији прави циљеви су супротни од бриге за здравље и добробит људи, је нуђење мита локалним властодршцима – марионетама да их усвајају и спроводе. Шта се дешава са онима који одбију видели смо пре кратког времена када је некооперативни председник Танзаније „умро“ под сумњивим околностима. Председник Белорусије је за длаку избегао сличну судбину зато што је могао да рачуна на снажну подршку Русије. Из овог видеа читаоци у Србији ће сазнати и који се од „светских лидера – марионета“ ни за тренутак није двоумио да прими и стави у џеп понуђени мито и да таквим злочиначким чином доведе у опасност животе и здравље Србијиних грађана.

Проф. Арчибалд Рајс на освећењу костурнице у селу Прњавор

У овом изузетном и историјском филмском запису приказује се свечано освећење 1922. године спомен костурнице жртава аустроугарског зверства над цивилним становништвом почињеном у првим месецима напада Двојне монархије на Србију 1914. У склопу аустроугарских војних снага које су тада привремено окупирале Мачву и извршиле ове злочине налазио се и Јосип Броз. Од 5:02 минута види се проф. Арчибалд Рајс, који је узео учешће на освећењу. Злочини као овај у Прњавору мотивисали су српску Владу да позове др. Рајса у Србију да их истражи и документује.

Џозеф Бајден о Србима

Дрска и увредљива „честитка“ Џозефа Бајдена поводом Дана државности Србије 2014. године с разлогом је огорчила српску јавност. Али повода за изненађење уопште није било. Ставови из „честитке,“ где се непримерено и простачки залаже за признање насилно отцепљеног српског Косова, логична су синтеза Бајденовог острашћеног дискурса против српског народа током протеклих деценија. Ова компилација његових изјава то показује.

Београдска Патријаршија се и даље чврсто држи странпутице

Ако ћемо искрено, новопостављеном поглавару Српске православне цркве Порфирију од срца се није обрадовао нико. Уместо тихе, благословене радости што је у смутним временима Црква најзад добила свога кормилара, његово проглашење прати осећај изразите и непатворене мучнине. Једна унутрашње већ увелико гњила и дисфункционална установа – по губитку свих компаса и осећања за меру она се опасно приближава не само предреформацијском већ и тренутном стању „сестринске“ организације у Ватикану – уместо да зрело сагледа разлоге за своју разграђеност и губитак живог додира са паством којој би требало да служи, српска Црква је подлегла спољним притисцима. За главног лекара својих многобројних недуга изабрала је човека који је свим тим болестима и сам тешко заражен. А то значи само једну ствар: осим ако се не би догодило големо чудо, од скорог опоравка Српске Патријаршије нема ништа.

Митрополит Порфирије није помиритељ, ујединитељ или излечитељ, већ је у оквиру патријаршиског система, где је савршено прилагођен и плива као риба у води, ноторно контроверзни клирик, пандан многобројним „контроверзним бизнисменима“ из световног домена, средине која данашњим црквеним функционерима није нимало страна. Анализа видљивих последица Порфиријеве досадашње делатности говори све о њему и његовој подобности. На пасторалном плану, његови резултати су ништавни или неоспорно штетни. Да наведемо само два момента.

Од како је 2008. године био постављен да председава Саветом Републичке радиодифузне агенције (државним телом за надгледање садржаја радио и телевизијских емисија) количина душегубног смећа коме је становништво Србије непрекидно изложено вишеструко се увећала, а отров којим је тај отпад прожет постао је још малигнији. Порфиријев самооправдавајући изговор, да је био тек један од више чланова те агенције и да зато није могао да постигне много, за једног доктора теологије делује крајње неозбиљно. Он је увек могао да учини исто што би на том месту урадила свака часна особа, а то је да поднесе оставку у ситуацији где му није било могуће достојно представљати Цркву, уместо да је својим чином и присуством компромитује.

А када је 2014. године био послат да преузме митрополију  Загребачко-љубљанску, на свом устоличењу одржао је поражавајућу и  бљутаву беседу, заогрнуту псеудохришћанским фразама, у погубном српском стилу додворивања и незамерања непријатељима који су га тамо окруживали. Од екуменизма, апотеозе лажног братства, „помирења“ и „суживота“ са непокајаним душманима, па надаље, он у својој приступној речи није пропустио да озвучи ниједну крупнију политички коректну баналност. Како је тада говорио, тако је на својој загребачкој катедри потом и радио. Тако ће засигурно и наставити да ради, само сада са спољашњим изгледом патријаршијског ауторитета и у неупоредиво ширем обиму.

По свему судећи, посао у видео направама прекривеној крипти храма св. Саве 18. фебруара одрађен је муњевитом брзином, у рекордно кратком року, без чак и про форма привида саборног промишљања. Таква процедура неодољиво сугерише  сценарио који је унапред био познат свима и коме су се сви добровољно потчинили. У кварној  „симфонији“ какву је под видом ове жалосне пародије византијског праобраза тим чином Србија добила, Порфирије ће, као црквена компонента, одиграти улогу одговарајућег и ефикасног садејственика своме подједнако несретном колеги из политичке сфере.

Главни задатак обојице јасно је зацртан. То је предаја и аминовање предаје Косова. И један и други доведени су и постављени, имајући у виду посебне склоности и карактерне мане свакога од њих, да би се уклопили на обављању тог примордијалног, нечасног задатка. Порфирије је зналачки изабран (не од колега епископа наравно, а свакако још мање од Светога духа) да би том скандалу дао једну вишу форму и ноту. Али не на вулгаран начин – јавно га благосиљајући, што би се вратило као бумеранг, него суптилније, тако што ће — демобилисањем Светосавске цркве да скандал не анатемише и да му се не супротстави — скандал цинично прећутати да би га  затим језуитском казуистиком покварено изгладио.

Осамнаести фебруар је тужан дан у повести помесне српске Цркве и српске државности, до неба хваљене од стране отпадника на лицемерној комеморацији од пре само неколико дана. Коцкице се склапају и долазе на своје место за коначно и приближно истовремено дириговано разарање Државе и Цркве. Попут две куле у Њујорку, обе древне грађевине миниране су од врха до дна и све што се сада чека је притисак дугмета на даљинском управљачу.